UTICAJ SISTEMA GAJENJA KOZA NA EKONOMSKU OPRAVDANOST PROIZVODNJE MESA I MLEKA - TEHNIČKO REŠENJE

Abstract

Srbija nema program dugoročnog razvoja kozarstva što onemogućava zainteresovane proizvođače da više ulažu u ovu proizvodnju. Osim toga, kozarstvo se obično uključuje zajedno sa ovčarstvom iako postoje bitne razlike u tehnologiji proizvodnje. Odgajivači najčešće počinju sa malim brojem grla izbegavajući rizike koji mogu proisteći zbog pogrešne lokacije objekta, njegove nefunkcionalnosti, zahteva grla, odnosno neispunjavanja uslova i grešaka u gajenju visokoproduktivnih grla. Različiti sistemi gajenja opredeljuju iznos troškova i prihoda. Da bi se izbegli gubici u proizvodnji potrebno je sistem gajenja prilagoditi konkretnim uslovima, a potom stalnim poboljšanjima organizacije rada smanjivati troškove jer u savremenim uslovima poslovanja dobit se može očekivati smanjenjem troškova, a ne povećanjem cena proizvoda. Stanje na tržištu poljoprivrednih proizvoda ostavlja prostora za povećanje proizvodnje kozjeg mleka i kozijeg i jarećeg mesa, posebno onog proizvedenog u ekološkim uslovima. Potrošnja kozjeg i jarećeg mesa kod nas je još uvek mala. Prihvatljivost kozjeg i jarećeg mesa je pod direktnim uticajem podneblja, vere, tradicije, kulture, običaja i navika potrošača. Kod nas i u okruženju primetno je izvesno zasićenja sa kozjim mlekom i proizvodima od mleka. Iz tog razloga ulaganja u proizvodnju kozjeg i jarećeg mesa može biti isplativo jer su i ulaganja 42 M. Žujović i sar. manja (primera radi, uštede u opremi za mužu, manje osnovno stado, broj radnika i sl.)