TY  - CONF
AU  - Mandić, Violeta
AU  - Bijelić, Zorica
AU  - Krnjaja, Vesna
PY  - 2019
UR  - http://r.istocar.bg.ac.rs/handle/123456789/615
AB  - Увод: Од укупног пољопривредног земљишта у Србији око 4,6% су слана и алкална земљишта. Из тог разлога је непходно пратити толерантност биљних врста према соном стресу. Циљ овог истраживања је био да  се испита ефекат соног стреса на клијање и параметре клијанаца две домаће сорте црвене детелине.
Материјал и метод рада: Огледи су спроведени у у лабораторији Института за сточарство 2017. године. Анализиране су две домаће сорте црвене детелине К-17 и К-39. Семена су стерилисана 2% NaOCl, темељно испрана пет пута млазом дестиловане воде, осушена, помешана у авану са кварцним песком и протрљана ради механичког повређивања семењаче. У стерилисаним пластичним судовима постављено је по сто семена на филтер папиру предходно навлаженом са 10 мл одговарајуће концентрације соли (0, 50, 100, 150 и 200 mM NaCl) у 4 понављања. Судови су стављени у мрак на температури 20±1°C. Након 4 дана утврђена је енергија клијања, а након 7 дана клијавост. Дужина корена и хипокотила мерени су након десет дана на 30 насумично одабраних клијанаца у сваком третману и репликацији. Вигор индекс (ВИ) је израчунат: ВИ (%) = (дужина корена + дужина хипокотила) ×
% клијавости. Експеримент је постављен по рандомизираном блок систему. Добијени подаци су статистички обрађени методом анализе варијансе у програму Статистика 10. Такијев тест је коришћен за поређење средњих вредности на нивоу значајности p≤0.05.
Резултати: Сорта К-17 имала је већу енергију клијања, клијавост и вигор индекс него сорта К-32. Вредности испитиваних параметара се нису разликовале између 0 и 50 mM NaCl. Даље повећање концентрације соли у подлози за наклијавање (≥ 100 mM NaCl) статистички је значајно смањило вредности истраживаних параметара.
Закључак: Испитиване комерцијалне сорте црвене детелине показују осељивост на високу концентрацију соли, иако сорта К-17 има већу енергију клијања, клијавост и вигор индекс него сорта К-32.
PB  - Друштво за крмно биље Републике Србије
C3  - ЗБОРНИК АПСТРАКАТА  XIV СИМПОЗИЈУМА О КРМНОМ БИЉУ СРБИЈЕ Значај и улога крмних биљака у одрживој пољопривреди Србије
T1  - Утицај сорте и соног стреса на почетни пораст црвене детелине
SP  - 47
EP  - 48
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_615
ER  - 

@conference{
author = "Mandić, Violeta and Bijelić, Zorica and Krnjaja, Vesna",
year = "2019",
abstract = "Увод: Од укупног пољопривредног земљишта у Србији око 4,6% су слана и алкална земљишта. Из тог разлога је непходно пратити толерантност биљних врста према соном стресу. Циљ овог истраживања је био да  се испита ефекат соног стреса на клијање и параметре клијанаца две домаће сорте црвене детелине.
Материјал и метод рада: Огледи су спроведени у у лабораторији Института за сточарство 2017. године. Анализиране су две домаће сорте црвене детелине К-17 и К-39. Семена су стерилисана 2% NaOCl, темељно испрана пет пута млазом дестиловане воде, осушена, помешана у авану са кварцним песком и протрљана ради механичког повређивања семењаче. У стерилисаним пластичним судовима постављено је по сто семена на филтер папиру предходно навлаженом са 10 мл одговарајуће концентрације соли (0, 50, 100, 150 и 200 mM NaCl) у 4 понављања. Судови су стављени у мрак на температури 20±1°C. Након 4 дана утврђена је енергија клијања, а након 7 дана клијавост. Дужина корена и хипокотила мерени су након десет дана на 30 насумично одабраних клијанаца у сваком третману и репликацији. Вигор индекс (ВИ) је израчунат: ВИ (%) = (дужина корена + дужина хипокотила) ×
% клијавости. Експеримент је постављен по рандомизираном блок систему. Добијени подаци су статистички обрађени методом анализе варијансе у програму Статистика 10. Такијев тест је коришћен за поређење средњих вредности на нивоу значајности p≤0.05.
Резултати: Сорта К-17 имала је већу енергију клијања, клијавост и вигор индекс него сорта К-32. Вредности испитиваних параметара се нису разликовале између 0 и 50 mM NaCl. Даље повећање концентрације соли у подлози за наклијавање (≥ 100 mM NaCl) статистички је значајно смањило вредности истраживаних параметара.
Закључак: Испитиване комерцијалне сорте црвене детелине показују осељивост на високу концентрацију соли, иако сорта К-17 има већу енергију клијања, клијавост и вигор индекс него сорта К-32.",
publisher = "Друштво за крмно биље Републике Србије",
journal = "ЗБОРНИК АПСТРАКАТА  XIV СИМПОЗИЈУМА О КРМНОМ БИЉУ СРБИЈЕ Значај и улога крмних биљака у одрживој пољопривреди Србије",
title = "Утицај сорте и соног стреса на почетни пораст црвене детелине",
pages = "47-48",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_615"
}

Mandić, V., Bijelić, Z.,& Krnjaja, V.. (2019). Утицај сорте и соног стреса на почетни пораст црвене детелине. in ЗБОРНИК АПСТРАКАТА  XIV СИМПОЗИЈУМА О КРМНОМ БИЉУ СРБИЈЕ Значај и улога крмних биљака у одрживој пољопривреди Србије
Друштво за крмно биље Републике Србије., 47-48.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_615

Mandić V, Bijelić Z, Krnjaja V. Утицај сорте и соног стреса на почетни пораст црвене детелине. in ЗБОРНИК АПСТРАКАТА  XIV СИМПОЗИЈУМА О КРМНОМ БИЉУ СРБИЈЕ Значај и улога крмних биљака у одрживој пољопривреди Србије. 2019;:47-48.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_615 .

Mandić, Violeta, Bijelić, Zorica, Krnjaja, Vesna, "Утицај сорте и соног стреса на почетни пораст црвене детелине" in ЗБОРНИК АПСТРАКАТА  XIV СИМПОЗИЈУМА О КРМНОМ БИЉУ СРБИЈЕ Значај и улога крмних биљака у одрживој пољопривреди Србије (2019):47-48,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_615 .

TY  - JOUR
AU  - Petrović, Milan
AU  - Ružić-Muslić, Dragana
AU  - Caro Petrović, Violeta
AU  - Maksimović, Nevena
AU  - Pantelić, Vlada
AU  - Бијелић, Зорица
AU  - Tomić, Zorica
PY  - 2014
UR  - http://r.istocar.bg.ac.rs/handle/123456789/860
AB  - Globalno posmatrano, sve veća pažnja se poklanja biološki vrednoj i
bezbednoj hrani. Jagnjeće meso postaje sve traženije, a po predviđanju FAO ova
vrsta mesa će biti sve traženija. Akcenat u nauci se stavlja na razvoju novih
tehnologija i tehničkih rešenja, da se u uslovima ekološke zagađenosti, ostvari
zdrava produkcija ovog delikatesa. Nema jedinstvene šeme kako to postići, pa je u
zavisnosti od geografskih, klimatskih i kulturoloških uslova, svaka zemlja
prinuđena da se sama brine o zdravoj i biološki vrednoj proizvodnji jagnjećeg
mesa.
U našoj zemlji je prisutan trend odumiranja ili čak gašenja pojedinih sela,
pogotovu u brdskoplaninskom području što ima za posledicu smanjenje broja
ovaca. Ovčarska proizvodnja je na niskom nivou produktivnosti, zbog niskog nivoa
primenjene tehnologije gajenja. Većina odgajivača drži 10-20 ovaca, uprkos daleko
većim prirodnim resursima.
Planine kao tradicionalni centri gajenja ovaca su opustele, a mali
preživari se sele u niža područja i gaje na skup i ne ekološki način. Međutim,
kvalitet jagnjećeg mesa dobijenog gajenjem ovaca u uslovima intenzivnije
poljoprivrede daleko je ispod planinske jagnjetine, između ostalog i zbog suficita
pojedinih elemenata kao što je selen
Obzirom na postojanje značajnih potencijala za proizvodnju biološki
vredijene i zdravstveno bezbednije hrane (jagnjećeg mesa) u našoj zemlji, i
činjenicu pojave sve većeg broja konzumenata iste, ovim tehnološkim postupkom
se nude nova rešenja u odgajivanju ovaca, u cilju proizvodnje jagnjećeg mesa sa
poboljšanim osobinama ili tzv. funkcionalne hrane. Osnovni cilj je dobijanje
finalnog proizvoda tj. mesa obogaćenog sa materijama koje su esencijalne za
organizam čoveka a to su organski vezani selen i omega-3 masne kiseline. Krajnji
očekivani ključni rezultat je proizvodnja biološki vrednijeg jagnjećeg mesa.
Rezultati istraživanja su pokazali da je ishrana jagnjadi ogledne grupe
obrocima na bazi suplementa organskog selena, rezultirala znatno većim
koncentracijama Se u MLD, bubrezima, jetri i slezini, u poređenju sa grlima
kontrolne grupe, koja su konzumirala neorgansku formu selena. Ustanovljene
razlike između sadržaja Se u MLD jagnjadi ogledne i kontrolne grupe su na nivou
značajnosti P<0.05, dok su razlike u sadržaju Se u bubrezima, jetri i slezini, na
navedenim tretmanima, bile statistički veoma značajne (P<0,01). Dakle, tovna
janjad su bolje iskoristila organski izvor selena, što se dovodi u vezu sa boljom
apsorpcijom ovog elementa. Senzorna svojstva pokazuju povoljniji učinak dodatka
selena, a posebno organskog.
Implementacija svih elemenata navedenih u ovom tehničkom rešenju-kao
segmenata tehnološkog procesa proizvodnje na jednoj farmi ovaca, doprinosi
povećanju fizičkog obima proizvodnje, a što je posebno značajno omogućava
dobijanje biološki vrednije i zdravstveno bezbednije hrane (jagnjećeg mesa) i u
područjima koja prirodno nisu predodređena za to, kakav je i beogradski region.
PB  - Institute for Animal Husbandry
T2  - Biotechnology in Animal Husbandry
T1  - Novi integrisani tehnološki postupak za proizvodnju biološki vrednijeg jagnjećeg mesa - Tehničko rešenje
VL  - 30
IS  - special issue
SP  - 1
EP  - 24
UR  - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_860
ER  - 

@article{
author = "Petrović, Milan and Ružić-Muslić, Dragana and Caro Petrović, Violeta and Maksimović, Nevena and Pantelić, Vlada and Бијелић, Зорица and Tomić, Zorica",
year = "2014",
abstract = "Globalno posmatrano, sve veća pažnja se poklanja biološki vrednoj i
bezbednoj hrani. Jagnjeće meso postaje sve traženije, a po predviđanju FAO ova
vrsta mesa će biti sve traženija. Akcenat u nauci se stavlja na razvoju novih
tehnologija i tehničkih rešenja, da se u uslovima ekološke zagađenosti, ostvari
zdrava produkcija ovog delikatesa. Nema jedinstvene šeme kako to postići, pa je u
zavisnosti od geografskih, klimatskih i kulturoloških uslova, svaka zemlja
prinuđena da se sama brine o zdravoj i biološki vrednoj proizvodnji jagnjećeg
mesa.
U našoj zemlji je prisutan trend odumiranja ili čak gašenja pojedinih sela,
pogotovu u brdskoplaninskom području što ima za posledicu smanjenje broja
ovaca. Ovčarska proizvodnja je na niskom nivou produktivnosti, zbog niskog nivoa
primenjene tehnologije gajenja. Većina odgajivača drži 10-20 ovaca, uprkos daleko
većim prirodnim resursima.
Planine kao tradicionalni centri gajenja ovaca su opustele, a mali
preživari se sele u niža područja i gaje na skup i ne ekološki način. Međutim,
kvalitet jagnjećeg mesa dobijenog gajenjem ovaca u uslovima intenzivnije
poljoprivrede daleko je ispod planinske jagnjetine, između ostalog i zbog suficita
pojedinih elemenata kao što je selen
Obzirom na postojanje značajnih potencijala za proizvodnju biološki
vredijene i zdravstveno bezbednije hrane (jagnjećeg mesa) u našoj zemlji, i
činjenicu pojave sve većeg broja konzumenata iste, ovim tehnološkim postupkom
se nude nova rešenja u odgajivanju ovaca, u cilju proizvodnje jagnjećeg mesa sa
poboljšanim osobinama ili tzv. funkcionalne hrane. Osnovni cilj je dobijanje
finalnog proizvoda tj. mesa obogaćenog sa materijama koje su esencijalne za
organizam čoveka a to su organski vezani selen i omega-3 masne kiseline. Krajnji
očekivani ključni rezultat je proizvodnja biološki vrednijeg jagnjećeg mesa.
Rezultati istraživanja su pokazali da je ishrana jagnjadi ogledne grupe
obrocima na bazi suplementa organskog selena, rezultirala znatno većim
koncentracijama Se u MLD, bubrezima, jetri i slezini, u poređenju sa grlima
kontrolne grupe, koja su konzumirala neorgansku formu selena. Ustanovljene
razlike između sadržaja Se u MLD jagnjadi ogledne i kontrolne grupe su na nivou
značajnosti P<0.05, dok su razlike u sadržaju Se u bubrezima, jetri i slezini, na
navedenim tretmanima, bile statistički veoma značajne (P<0,01). Dakle, tovna
janjad su bolje iskoristila organski izvor selena, što se dovodi u vezu sa boljom
apsorpcijom ovog elementa. Senzorna svojstva pokazuju povoljniji učinak dodatka
selena, a posebno organskog.
Implementacija svih elemenata navedenih u ovom tehničkom rešenju-kao
segmenata tehnološkog procesa proizvodnje na jednoj farmi ovaca, doprinosi
povećanju fizičkog obima proizvodnje, a što je posebno značajno omogućava
dobijanje biološki vrednije i zdravstveno bezbednije hrane (jagnjećeg mesa) i u
područjima koja prirodno nisu predodređena za to, kakav je i beogradski region.",
publisher = "Institute for Animal Husbandry",
journal = "Biotechnology in Animal Husbandry",
title = "Novi integrisani tehnološki postupak za proizvodnju biološki vrednijeg jagnjećeg mesa - Tehničko rešenje",
volume = "30",
number = "special issue",
pages = "1-24",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_860"
}

Petrović, M., Ružić-Muslić, D., Caro Petrović, V., Maksimović, N., Pantelić, V., Бијелић, З.,& Tomić, Z.. (2014). Novi integrisani tehnološki postupak za proizvodnju biološki vrednijeg jagnjećeg mesa - Tehničko rešenje. in Biotechnology in Animal Husbandry
Institute for Animal Husbandry., 30(special issue), 1-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_860

Petrović M, Ružić-Muslić D, Caro Petrović V, Maksimović N, Pantelić V, Бијелић З, Tomić Z. Novi integrisani tehnološki postupak za proizvodnju biološki vrednijeg jagnjećeg mesa - Tehničko rešenje. in Biotechnology in Animal Husbandry. 2014;30(special issue):1-24.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_860 .

Petrović, Milan, Ružić-Muslić, Dragana, Caro Petrović, Violeta, Maksimović, Nevena, Pantelić, Vlada, Бијелић, Зорица, Tomić, Zorica, "Novi integrisani tehnološki postupak za proizvodnju biološki vrednijeg jagnjećeg mesa - Tehničko rešenje" in Biotechnology in Animal Husbandry, 30, no. special issue (2014):1-24,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_ristocar_860 .