Učestalost toksigenih vrsta gljiva na zrnu hibrida kukuruza različite FAO grupe zrenja u Srbiji

Abstract

U ovom istraživanju je analizirana učestalost prisustva toksigenih vrsta gljiva na zrnu šest hibrida kukuruza iz različitih FAO grupa zrenja (ZP 341, ZP 427, ZP 434, ZP 560, ZP 606, ZP 666). Uzorci su prikupljeni u vreme berbe, iz tri različita lokaliteta (Zemun Polje, Bečej, Šabac) u Srbiji. Koristeći standardne mikološke metode izolacije, istraživači su izolovali toksigene vrste gljiva. Dobijene kolonije su prečišćene kako bi se dobila čista kultura gljiva. Ove kulture su potom korišćene za identifikaciju različitih vrsta gljiva. Kulture gljiva su gajene na različitim podlogama kao što su krompir-dekstroza podloga (PDA), podloga sa fragmentima sterilnog lista karanfila (CLA) i sintetička podloga (SNA). Inkubacija kultura je obavljena pri kontrolisanoj temperaturi od 25±1ºC. Identifikacija izolovanih vrsta je izvršena prema Nelsonui sar. (1983). Statistička analiza prikupljenih podataka izvedena je korišćenjem analize varijanse (ANOVA), uz primenu paketa Statistica 10 (StatSoft, Inc., SAD). Značajnost razlika između srednjih vrednosti parametara je ocenjena putem F-testa pri nivou značajnosti od P ≤ 0,05. Tokom mikoloških istraživanja zrna kukuruza, potvrđeno je prisustvo toksigenih gljiva iz tri roda: Aspergillus, Fusarium i Penicillium. U lokalitetima koji su obuhvaćeni istraživanjem, gljiva Fusarium verticillioides je bila najčešće izolovana, sa maksimalnom učestalošću od 36% kod većine ispitivanih hibrida. Prisustvo Aspergillus spp. se kretalo od 0 do 19%, dok je prisustvo Penicillium spp. variralo od 0 do 25%. Imajući u vidu povoljne agroekološke uslove u Srbiji za razvoj toksigenih gljiva i njihovih mikotoksina, neophodno je redovno sprovoditi kontrolu nad sadržajem mikotoksina u zrnu kukuruza, kako tokom žetve tako i nakon nje.